bašta

MamaMe Me, mama

Vidite, naša mašta može svašta!

Kada mu pred spavanje uz laku noć kažem: „Sutra nas čeka neka nova avantura“, on zaspi u iščekivanju i nestrpljenju. A ja… Ja skoro da i ne mogu zaspati od uzbuđenja. U našoj kući se ne zna ko je veće dete. 🙂

Najpre postavim sebi izazov – to mora biti nešto novo, nešto zanimljivo, ali i edukativno. Nešto u čemu ćemo oboje uživati. Vrlo često se oslanjam i na stare i proverene trikove, kao i na „pomoć“ omiljenih i dobro poznatih igračaka, ili detalja iz njegove sobe koje on toliko voli.

A kako uvek gledam da novi zajednički projekti budu povezani sa uzrastom, a vrlo često i sa aktuelnim godišnjim dobom, nekako je prirodno na red došlo uređenje naše zelene oaze, naše male cvetne bašte na terasi.

Već sam imala u glavi tu ideju kako ćemo nas dvoje zajedno posaditi jednu biljčicu, a zatim svakodnevno brinuti o njoj, zalivati je, pratiti kako raste. Na kraju, kako samo to mašta zna da uradi, vidim nas okružene mnoštvom biljaka, sadimo ceo dan, pravimo planove i rasporede, i beskrajno uživamo. U toku baštovanskog dana (kako volim da ga nazovem) biće prilike da se nauči šta je to biljka, kako raste i koliko ljubavi zahteva, jer svi znamo da pored vode, najbitniji faktor je ljubav.

Naš dan je osvanuo. Zamolila sam ga da jutarnje vreme predviđeno za park zamenimo odlaskom po sadnice, jer mi je njegova pomoć na pijaci neophodna. Biraćemo nove stanovnike terase, i ako ima posebnu želju, vrlo rado ću da je ispunim.

Kupili smo onoliko koliko smo mogli da ponesemo, a u cegerima se našao bosiljak, majčina dušica, lavanda, nana i, gle čuda, kaktus, baš po želji radoznalog dečaka. Pomislih „mamino dete“! Jer zaista ima nešto fascinantno u kaktusu – biljka koja čuva prelep cvet ograđen trnjem, koji ne možemo ni pomirisati, ali ga zato možemo gledati sa divljenjem.

Da li smo sada spremni? Još samo par detalja i krećemo u projekat „Baštenski dan“. Kada sve bude presađeno, počišćeno i zeleno, stavićemo naš dobro poznat tepih, da, u pitanju je dečiji tepih, ali će u ovom slučaju dati divnu notu toplote i udobnosti našoj terasici.

Već mogu da nas zamislim, sedimo na podu i uživamo uz limunadu i igračke… Oh… Previše sam koraka preskočila, a posao čeka. Urolaću tepih, i ostaviti ga po strani, ali dovoljno blizu da i on u svemu učestvuje. Pa nisam ja tek tako, danima unazad, crtala tufnice na saksijama… Tufnice sa tufnicama, tako pravilo glasi.

Ok, naglas se preslišavamo: “Da li je to to?” Tu su biljke, saksije, alat i gumene čizme. Našla se tu i jedna ilustracija kao mapa vodilja ove avanture. Jedva sam dočekala da počnem, znate ja sam malo nestrpljiva, kad u pozadini čujem kotrljanje točkića…

Ponosno se osmehujem, jer uviđam da je shvatio „igru“ i preuzeo stvar u svoje ruke. Domišljato je našao način da u ovu radnu akciju uvede i svoja već duže vreme omiljena CROCO kolica.

Često umemo da izdvojimo par omiljenih knjiga, složimo ih u kolica i pred ušuškavanje u krevet dovezemo sebi što bliže, a onda biramo priče, jednu pa drugu… I sve tako dok neko ne zaspi…

Sada je u njima i omiljeni plišanac i zajedno se voze dugačkim hodnikom munjevitom brzinom. Upravo je to razlog mog oduševljenja. Raduje me što im je sam našao novu namenu. Znači, maštao je! Kao i svaka, sada već baštenska kolica, poslužiće za prevoz zemlje. E sada smo zaista pravi mali baštovani, spremniji nego ikad.

Dan je odmicao, a da to uopšte nismo ni primetili. Sa prstima u zemlji (dobro, do laktova u zemlji) i nosevima u tom raskošom zelenilu, njuškamo i upoznajemo neke nove mirise.

Lomimo jezik i pokušavamo da izgovorimo LA-VA-NDA. On se smeje i uživa, a ja nikada srećnija. Ponosna, jer ovakvi momenti su pravi dar i nemaju cenu, oni ostaju zauvek naši. Ostaće upamćeni po malim, ali autentičnim i kreativnim doprinosima jednog velikog dvogodišnjaka.

A ona limunada, pomenuta na početku priče, sada je konačno došla na red. Da nas okrepi i rashladi dok zajedno uživamo u magiji koju smo sami stvorili. I ne samo to! To više nije obična limunada, već daleko draži osvežavajući napitak, jer u njoj sada pluta i listić naše nane.

Mama jednog dečaka koji je njen svet pretvorio u veliko igralište, a prostor mašte oplemenio najlepšim bojama. Dane ispunjavamo smehom i ljubavlju, a fotografijom beležimo ono što stvaramo.

Leave a Comment