Beba MamaMe Nega

Skin-to-skin metoda, mit ili istina

Od prvog trenutka kada budući roditelji saznaju da stiže beba, u njihovoj svesti se razvija živopisna slika prvog, najvažnijeg susreta. U tim trenucima, meseci koji su pred njima postaju dugački kao večnost, ali osećaj koji saznanje o bebi nosi ipak čini da se i tom periodu tihog upoznavanja, do prvog pravog susreta neizmerno raduju.

Potreba da se sa bebom što pre upoznamo razvija se još u toku trudnoće, posebno u drugom trimestru kada je moguće prepoznati i jasno uočiti bebine pokrete u majčinom stomaku.
U određenom trenutku roditelji, a posebno majka, će uvideti da beba reaguje na zvuk i  svetlost, i kao već prava individua pokazuje šta joj odgovara, a šta ne. Preko majčinog stomaka, i tata ima mogućnost da dodirne bebu, dok se još samo njeni obrisi mogu videti i osetiti kroz snažne pokrete i ritanje.

Već tada, koža nam pruža mogućnost da se upoznamo sa budućim novorođenčem, i njena uloga u procesu koji sledi biće od ogromnog značaja. Ovo je veoma važan vid upoznavanja koje će se nastaviti onog trenutka kada se beba rodi, zato je i važno iskoristiti prve minute bebinog života u upoznavanju kroz skin-to-skin metodu. 

Mnogi stručnjaci i različita istraživanja ukazuju na mnogostruki značaj ove, na prvi pogled veoma jednostavne, i u životnoj praksi lako izvodive metode.

 Da li je u stvarnosti zaista tako? Koji je procenat majki i očeva koji imaju mogućnost da u prvom satu nakon rođenja, u porodilištu, svoju bebu drže na grudima, utopljenu, u čudnoj, a ispunjujućoj tišini i miru.

 Zbog čega se baš ispunjujuća tišina pominje? Uviđa se, i u životnoj praksi potvrđuje, da beba u prvih sat vremena života izvan materice, kroz skin-to-skin metodu ima svojevrsni prvi pogled na stvaran svet. Upoznaje ga u toplom i sigurnom okruženju, na majčinim grudima, čuje otkucaje srca, baš kao dok je bila u stomaku, meškolji se mirnije i lakše podnosi prvu veliku separaciju od mame, na mami. Na taj način samo odvajanje (misli se na čin rođenja) je za bebu mnogo prijatnije. Zato su bebe mirnije, i veoma često već tada dolazi i do prvog podoja.

 Zlatni sat, kako ga mnogi stručnjaci zovu, je sat u kojem bebe od prvog udaha i kroz skin-to-skin metodu, imaju mogućnost da se prvi put hrane van materice, kolostrumom, poznatim i kao bebina prva super hrana, koja još od perioda trudnoće čeka baš nju. Mnoge bebe lišene su upravo toga, jer je u većini porodilišta stvarnost drugačija, pa se benefiti prvog, jedinstvenog i jednostavnog sata od bebinog rođenja ne primenjuju baš svuda. Čini se da  ono što bi trebalo da je sveprisutno, čiji su benefiti jasni, u našoj stvarnosti ipak nije usvojeno kao pravilo, već kao izuzetak.

 Neka porodilišta su stvarno izuzetak, pa su skin-to-skin metoda i zlatni sat, postali praksa koja ima tendenciju da se održi kao nešto najbolje za novorođenče i majku. 

U svega par godina razmaka, jedna majka, u istom porodilištu, može imati dva različita iskustva, kada je reč o prvom upoznavanju sa bebom. Evo kako je to proteklo.

Godine 2016., u večernjim satima, na svet je jednom paru stigla njihova prva beba. Prvi susret nje i njene majke trajao je par minuta, dovoljno da se na kratko vide, i na brzinu pozdrave u stvarnom svetu.

Bebin plač, dok je u majčinoj blizini pregledaju je glasan i prodoran. Tok majčinih misli ide u pravcu olakšanja jer je plač dobar znak, tako su joj rekli, beba je dobro, majka zato manje brine. 

Nakon toga, bebu odvode, a majka ima njena dva sata, kad je pod budnim nadzorom medicinskog osoblja. Nakon njihovog isteka, majku premeštaju u sobu, gde ostaje sama do jutra. Beba je negde, u blizini, sa drugim bebama. Majka je sama, u tišini, osluškuje bebeći plač koji se povremeno prolama hodnikom. Plače li njena beba ili neka druga, ne zna sa sigurnošću, zna samo da neće spavati, već će u neizvesnosti iščekivati novo jutro, i priliku za prvi novi (prvi i pravi) susret. Posebna i ogromna ljubav već postoji, samo što još uvek nema lik bebe koju vidi na onih par zabeleženih fotografija, koje su joj jedino i ostale, do jutra. Pravi ukus i sve prekrasne čari majčinstva osetiće tek kroz par dana, kod kuće. 

Na jesen 2020., nešto malo nakon ponoći, istom paru stiglo je drugo novorođenče. Izvesna očekivanja su postojala, budući da je majka upoznata sa situacijom i protokolom. Zato je prihvatila činjenicu da će bebu videti tek sutra,  jer je ova beba još kasnije, u jesenjoj noći stigla. Majka i novorođenče i ovaj put imaju par minuta da se upoznaju, beba je kod majke na grudima. U svesti majke minuti iznenada postaju dugi, i ona sve više bebine nežnosti upija, pomalo uplašeno isčekujući trenutak kada će ga odvesti, do jutra, baš kao pre četiri godine, nju. 

Predivnu tišinu ispunjava samo zvuk ujednačenog disanja majke i bebe. Na trenutak ju je prenula tišina i zabrinuto pita babicu zašto ne plače. Odgovor je umiruje, a glasi: “Na sigurnom je, nema razloga da plače.”  Tu je utkana magija i moć zlatnog sata nakon porođaja, dok novorođenče leži na grudima majke.

 Beba ima priliku da se polako upozna sa svetom oko sebe, dok samo na njoj znan način oseća i neku sigurnost, kroz poznati i umirujući zvuk majčinog srca.

 Zlatni sat je prilika da se na veoma poseban, značajan, a ipak i na veoma jednostavan, u praksi ipak izvodiv način majka i beba što lakše, i u prvim minutama bebinog života povežu. Brojni su benefiti ovakvog povezivanja, i prema rečima stručnjaka direktno su povezani sa uspešno uspostavljenom laktacijom, tačnije, početkom iste. Iz ličnog iskustva, ovu tezu mogu da potvrdim.

 Bez obzira na to da li će majka i beba imati ili ne njihov Zlatni sat u porodilištu, važno je da svaki trenutak koji sledi ispune uživanjem, nežnim upoznavanjem i trenucima za pamćenje, koji će zauvek prkositi vremenu. 

Majka i supruga koja kroz fotografije evocira sećanje na detinjstvo i davne uspomene. Pomalo nespretno, ispisujem i Priču o nama. Fotografijom prikazujem deo svakodnevice, ali ono najlepše i najvrednije ipak čuvam samo za nas. Veliki ljubitelj pisane reči, ali i ćutolog, koji poseže za fotografijom u onom trenutku kada reči ne mogu da se izjednače sa emocijom.

Leave a Comment