deljenje kreveta sa roditeljima

MamaMe Me, mama

Sa mamom i tatom u krevetu: da ili ne?

Kada kupujete svoj stan, pri prvom ulasku odmah krećete da stvarate u glavi sliku savršenog doma.

U našem slučaju, bez dileme, odluka je odmah pala da veća spavaća soba pripadne Niki i da tu stvaramo njen sigurni kutak i prostor gde će moći da se igra i ispoljava svoju kreativnost. Vodili smo se mišlju da naša spavaća soba treba da bude ušuškana i udobna, a da detetu treba dati više prostora.

Kako smo ubrzo shvatili, vizije ne postaju tako lako stvarnost, a mi smo želeli da sve bude savršeno. Stoga smo stan postepeno opremali i sređivali, a za to vreme naša princeza, koja je tada imala godinu dana, delila je krevet sa nama.

Polako, Nikin magični kutak je oživljavao. Odabrala sam predivne unikatne tapete, specijalno izrađene za nas, a umesto kreveca kupili smo krevet za “velike devojčice” u koji je sama mogla da se popne i izađe po volji misleći da ću je time privoleti da i sama spava.

Međutim, još jednom nam se pokazalo da vizije ne postaju tako lako stvarnost. Nije da Nika ne voli njen krevet za velike devojčice – to joj je postalo omiljeno mesto za igru uz neizbežno skakanje po istom. Njene lutke ostaju u njenom kutku, a naša maza, kada dođe vreme za spavanje i kada se obuku pidžame, želi u zemlju snova samo ako su mama i tata pored nje.

Molbe ne pomažu

Razne taktike smo isprobali i… ništa nije pomoglo. Pokušavala sam da joj predočim kako je ona sada veeeelika devojčica i kako sve velike devojčice imaju svoju sobu gde ih čekaju igračke da zajedno požele laku noć i dobro jutro.

Pribegavali smo i taktici “sve tvoje drugarice spavaju u svojim sobama”, nudili nagrade, podlegli čak i ucenama. Ništa. Svaki pokušaj je bio kratkog veka. Bilo je tračaka nade kada Nika u toku dana samouvereno izjavi: “Mama, ja ću večeras da spavam u svom krevetu!”, ali kako pada noć, tako se njena odlučnost smanjuje. Ponekad uspemo čak i priču za laku noć da pročitamo dok je ušuškana u svom krevetu, ali mamin i tatin krevet je i dalje primamljiviji.

Bez forsiranja

Jednoga jutra u jeku priprema za vrtić, pokušala sam neobavezno da joj nabacim ideju da te večeri spava u svojoj sobi. Suze.

“A zašto mama?”

Tada sam odlučila da je neću više forsirati. Na kraju krajeva, to treba da bude njen sigurni kutak, a tako će biti samo ako ona poželi da tamo provede noć. Nema svrhe da upoređujem sebe sa drugim mamama, a nju sa drugom decom. Svi smo drugačiji i svako sazreva na svoj način.

Nika je naše prvo dete, pa je samim tim i dosta vezana za nas. Ona se najlepše i najsigurnije oseća u društvu, voli uvek da je neko sa njom kada se igra. A ne može ni mama mnogo da se buni po tom pitanju! I mama je uvek tražila da vrata budu odškrinuta i da spava sa prigušenim svetlom. Shvatila sam da je najbolje pustiti stvari da se odvijaju prirodnim tokom, bez forsiranja.

Šta naučnici imaju da kažu na ovu temu?

Naravno da sam kao i svaka zabrinuta mama odmah krenula da istražujem šta nauka ima da kaže o svemu ovome. Jedna struja naučnika zagovara teoriju da deca koja spavaju sa roditeljima izrastaju u emotivno stabilnije ljude, koji imaju više samopouzdanja i veći stepen inteligencije. Takođe, takva deca osećaju sigurnost i imaju lepše snove, dok i sami roditelji imaju kvalitetniji san.

Drugo gledište naglašava da je bitno da se dete osamostali i, da kada deli krevet sa roditeljima, svi se bude umorni i iscrpljeni.

Šta ja kažem?

Ne mogu reći da sam pobornik ove ili one teorije; ja kao mama samo osluškujem potrebe svog deteta. Ono što sa sigurnošću mogu reći iz sopstvenog iskustva jeste da mi svi odlično spavamo, a to je ono što je najvažnije. Kvalitetan san je direktno povezan sa imunitetom, pa mi je bitno da se ona, i naravno mi, budimo sveži i odmorni.

Naši (drugačiji) rituali

Niki ne trebaju uvek priče za laku noć i igračke u krevetu, jer… tu su mama i tata! Naši rituali pre spavanja su malo drugačiji. Za kvalitetan san, uvek pustimo da se soba ispuni svežim vazduhom, a tu je i difuzer sa našim omiljenim eteričnim uljima (sada su to lavanda, narandža i kedar), a naša maza ima tu čast da bira svetlo difuzera.

Posle tuširanja obavezno je mazanje rolerom za imunitet koji smo sami smućkali. Posteljina se prska sprejom koji Nika voli da zove “sprej za lepe snove”. Dopuštamo još malo igre i skakanja po krevetu, a onda sledi red grljenja, red ljubakanja i red golicanja.

Ne možemo da zaspimo ako ne pokažemo jedna drugoj koliko se volimo šireći ruke kao mama i beba zeka u Nikinoj omiljenoj knjizi. Ona je velika maza, pa je neizostavno češkanje po nogicama dok polako tone u san.

A ujutru… Budi vas to maleno biće koje se rasteže, zeva i onako snena poželi dobro jutro, posle čega neizostavno sledi: “Želim plazmicu i mleko za doručak!”. Ima li šta lepše?

Da li ćemo doveka tako?

Za sve vas koji ste pomislili: “Pa dobro, hoće li Nika do srednje škole da spava sa vama?”, da vas razuverim odmah. Planiramo i proširenje porodice, a verujem da bi “izbacivanje” iz kreveta zbog bebe samo još više pojačalo osećaj odbačenosti, te smo svesni da to moramo uraditi ranije, i to nežno i postepeno.

Njen kutak je spreman, nova Done by Deer posteljina od prirodnog pamuka je tu, kao i lagano ćebence ako postane vruće ispod jorgana. Sa baldahina vise ptičice, a srne i ostale šumske životinje krase zid pored kreveta. Mama je obećala i jedan sovica difuzer za njenu sobicu.

P.S. U toku pisanja ovog članka došlo je do pozitivnih pomaka! Već tri večeri Nika je zaspala u svom krevetu, okružena mekanim jastucima i omiljenim igračkama, dok je mama i tata češkaju. Naravno, u toku noći se probudi i pređe kod nas u krevet, ali mislim da smo na dobrom putu.

I za kraj jedan savet od mene: nikada ne izbacujte tate iz cele ove priče, a pogotovo ne iz kreveta! 🙂

Pre svega, mama jedne male Nike. Web i grafički dizajner, ali i veliki zaljubljenik u lepe enterijere. Sa svojim mužem obožavam da pravim razne DIY projekte. Dodir prirodnih materijala me inspiriše, a miris eteričnih ulja u domu opušta. Trenutno na misiji stvaranja doma bez toksina i hemikalija. 

Leave a Comment

Comments (1)