Me, mama

Moja sobica, moja slobodica

Dvadesetprvi vek je. Čovek praktično može da ode gde god poželi.

Drugi kontinent? Može.

Drugi kraj sveta, Mesec? Nema problema.

Ček, ček, premotaj film!

MORAMO da budemo kod kuće??? Ne jedan dan, ne dva, već tri dana u kućnom pritvoru! Nema šanse…

Složenica kućni pritvor iliti karantin već sama po sebi ne zvuči baš primamljivo, a kad tome dodate vrlo aktivnu trogodišnjakinju (a kakva bi inače i bila osoba te dobi), posao koji radite kod kuće, relativno malu kvadraturu stana (kud nismo mogli da priuštimo kuću?!), dobijate katastrofu u najavi.

Da li je zaista bilo tako? Moram vam priznati da nije. Štaviše, bilo je i vrlo zabavnih momenata.

Zato sam odlučila da ovaj tekst bude svojevrsna oda našim zidovima, tačnije onom delu prostora između njih koji se tiče gore pomenute trogodišnjakinje.

Pa da počnemo…

Sada, više nego ikad, znam da nisam pogrešila kada sam inspiraciju za uređenje Vasjine sobe pronašla u prirodi. Omiljena Knjiga o džungli kao lajt motiv, mnogo zelene boje i drvo kao osnovni materijal.

Treba mi akcentni zid.

Uzeću tapete. Ponuda je loša.

Okrečiću ga u zeleno. Isuviše jednostavno, da ne kažem dosadno.

Klik, čulo se paljenje ‘’one’’ sijalice iznad glave, naslikaću mural! Bilo je potrebno nekih desetak dana konstantnog zvocanja da i moj muž shvati koliko je ideja genijalna i pruži mi moralnu podršku (kao da je druga opcija uopšte postojala). Malo Pinteresta, brzinska skica na papiru, odlazak u farbaru, deset sati držanja četkice (u tri čina), fina upala mišića (na kojoj bi pozavideo i jedan ozbiljni full body trening) i bio je tu! Prizor uz koji će moja cura sklapati oke na kraju dana i uz koji će započinjati novi ( i koji se može prekrečiti kada poželimo neki drugi).

Ostali zidovi su bili manje problematični. Imala sam akcentni, sada mi je trebalo nešto neutralno, nešto što će se uklapati sa različitim idejama i postavkama kojih će, znam, biti u budućnosti. Siva kao rešenje! Sive tufne (rađene metodom sam napravi pečat i pečatiraj do mile volje) – čisto da malo začinimo stvar!

Osnova gotova, idemo dalje!

Obzirom da je soba vrlo mala, trudili smo se da budemo racionalni pri izboru nameštaja. Višefunkcionalni komadi kao i oni koji ‘’rastu’’ sa detetom bili su naš izbor. Zato su se na našoj listi za kupovinu našli produživi krevet i police koje su ujedno i površina za igru, crtanje i ostale kreativne radnje. I naravno, kuhinja koja nit’ je racionalna, nit’ je mala, al’ je mnooogo lepa i zabavna.

I onda, možda i najvažnija stvar kada je uređenje dečijih soba u pitanju, prostor za skladištenje.

Dete praktično nije dete ako nema bar 23 omiljene plišane igračke (bez kojih  nikako ne može da zaspe), jedno tuce predmeta (neretko od plastike) kojima prvobitna namena nema nikakve veze sa pojmom ‘’dečiji ’’, kocke, knjige, lopte, loptice i one što najviše bole kad slučajno zgaziš na njih… Shvatili ste poentu! To se MORA negde smestiti inače će soba vašeg malog anđela neretko ličiti na scenu sa buvljaka ( i to onog dana kad je najbolja ponuda). Što više kutija, džakova, gajbica to bolje po enterijer dečije sobe. A ako su pritom ta rešenja za odlaganje lepog dizajna i zadovoljavajućeg kapaciteta (merenog u jedinici broj plišandera po kubnom metru) onda, dragi moji, imate BINGO!

Mi smo osvojili bingo onog trenutka kada smo nabavili sve ove džakove. Lepi, veliki, funkcionalni! Sad još samo da ubedimo Vasju kako je apsolutno kul kada sam ubacuješ svoje igračke u njih i gde će nam kraj biti…

Ostalo je da vam kažem još koju reč o kulturnom dobru naše sobice.

Tu je biblioteka na čiji smo sadržaj jako ponosni i u kojoj provodimo dosta našeg zajedničkog vremena  i naša mala galerija čiji  fundus čine dela domaćih kreativaca, mame i naravno Vasje.

Mogla bih ja ovako do sutra, jer naša soba je kao pozornica, sa svakom predstavom neka nova scenografija, ali moram se zaustaviti ovde jer neka ‘’mnogo kul rešenja za odlaganje’’ čekaju na interakciju.

Mama jedne Vasje. Zaljubljenik u primenjenu umetnost, dizajn enterijera, DIY projekte, muziku... Trudi se da na kreativan način ispuni svakodnevicu kako njenu ličnu, tako i onu zajedničku. Ako bi svojoj životnoj priči trebalo da nadene neko ime, onda bi to definitivno bilo Više ideja nego vremena

Leave a Comment