MamaMe Porodica

Kako odgojiti razumno dete

Učenje dece da budu saosećajna i prihvate razlike među ljudima može biti nezgodno, ali ne i nemoguće. U daljem tekstu ću vam dati par saveta koji će vas usmeriti na pravi put.

Odrasla sam u gradu gde se bezbroj rasa, kultura, jezika i boja kože preplitalo, stvarajući bogatu tapiseriju čovečanstva. Ne sećam se da sam ikada pitala roditelje zašto su neki ljudi tamnijeg  tena ili zašto imaju drugačiji naglasak, jer je to oduvek bila moja stvarnost.

A sada dolazimo do 2020. godine kada odgajam svoje tri ćerke u okruženju gde pretežno žive ljudi slični nama. Moram da priznam da to nije ono što sam želela i brine me da će one pomisliti da je bela boja kože norma, a da su druge boje kože ili kulture neobične. Ali, onda samu sebe podsetim da mi kao roditelji imamo moć da naučimo svoju decu kako da budu ljubazna, saosećajna i razumna.

Takvu decu možemo podizati na sledeći način:

  1. Vodićemo otvorene razgovore o razlikama i sličnostima
  2. Bićemo im uzor
  3. Izlagaćemo decu različitostima
  4. Učićemo ih da budu ljubazna i saosećajna
  5. Odgovaraćemo iskreno i otvoreno na njihova pitanja
  6. Ukazivaćemo im na greške

1. Često razgovarajte sa decom o razlikama i sličnostima

Kada su moje bliznakinje imale godinu i po dana, jedna od njih je razvila strah od romana koji se nalazio na našoj polici sa knjigama. Stalno je pokazivala na njega i govorila: „Zastrašujuće!“ Bila sam užasnuta tom rečju, jer je na naslovnici bila žena tamnijeg tena. Ali, moja ćerka je konačno uspela da objasni da je zapravo plaše oči te žene, a ja sam shvatila i zašto. Naslovna strana je jako izbledela i izgledalo je kao da su njene oči potpuno crne, a zapravo su bile zatvorene. Nasmejala sam se samoj sebi i odlučila da izvučem pouku iz te situacije.

Objasnila sam deci da su oči te žene bile zatvorene, a koža crna. Zatim sam rekla da boja kože ima onoliko koliko i duginih boja i da su te različite boje ono što svet čini lepim – baš kao što duga čini nebo lepšim! Moja ćerka se više nikada nije uplašila knjige i čak ju je nekoliko nedelja nosila sa sobom po kući.

Iako sam sumnjala da će moja priča upaliti kod ovako male dece, pokazalo se da nisam bila u pravu. Od tog trenutka, koristila sam svaku priliku da sa njima razgovaram o razlikama kod ljudi, ali i o njihovim sličnostima. 

Prilikom svakog razgovora im kažem: „Neka deca mogu imati drugačiju boju kože, govoriti drugi jezik ili imati neki defekt, ali i oni osećaju sreću i tugu isto kao i mi. Vole svoje porodice, igraju se u parku i jedu sladoled baš kao i mi. Zaista smo mnogo sličniji nego što smo različiti.“

2. Budite uzor svom detetu

Najbolji način da naučimo svoju decu bilo kojoj vrednosti ili ponašanju je da im mi sami damo dobar primer. Prvi korak je preispitivanje: da li naš svakodnevni rečnik sadrži bilo kakve osude ili stereotipe. Većina nas je odrasla u vremenu kada je bilo prihvatljivo upotrebljavati razne uvredljive reči, pa je važno uveriti se da one više ne postoje u našem rečniku – čak i one koji mogu delovati blago ili bezazleno.

Takođe možemo svesno da se potrudimo da proširimo društvene krugove naše porodice. Nedavno sam se na poslu sprijateljila sa transrodnom ženom i svojoj deci ispričala sve o njoj. „Rođena je kao muškarac, ali oduvek se osećala kao žena, pa sada to postaje uz pomoć lekara“, objasnila sam. „Toliko joj se divim jer je bila dovoljno hrabra da sledi svoje srce čak i ako se neki ljudi možda ne slažu sa njenim izborom.“

3. Izložite ih različitostima

Pored druženja sa širokim krugom ljudi, svoju decu možemo izložiti i različitim iskustvima kako bi proširila svoje vidike. Pokušajte da prisustvujete lokalnim kulturnim događajima, putujete u različite države i zemlje, gledate filmove i TV emisije o manjim etničkim grupama, birate igračke i lutke drugačijih boja i čitate im knjige koje slave raznolikost.

4. Ljubav, saosećanje, empatija

Empatija je sposobnost da se stavite na tuđe mesto i zamislite kako se ljudi osećaju čak i kada se njihova situacija razlikuje od vaše. Saosećanje je prepoznavanje tuđe nesreće ili patnje i želja da im se pomogne. Deca mogu savladati obe kognitivne veštine.

Još jednom, najbolji način da im se ti kvaliteti približe je da se ugledaju na vas. Pokažite ljubaznost i saosećanje prema prijateljima, komšijama i strancima kad god možete. Ponudite se da pomognete ženi sa bebom koja treba da stavi kese pune hrane u automobil. Pokosite travnjak starijeg komšije. Volontirajte u lokalnom skloništu za beskućnike. A ako se neka nepoznata osoba odnosi prema vama sa nepoštovanjem, nemojte da planete, već recite svojoj deci: „Pretpostavljam da joj je samo loš dan. Nadam se da će se kasnije osećati bolje.“

5. Odgovarajte na dečja pitanja iskreno i otvoreno

Ako vas dete pita zašto neki čovek „ima smešan naglasak“ ili zašto neka žena ima „čudno lice“, pokušajte da ga ne grdite zbog neprimerenog rečnika. Lepo mu objasnite da ljudi koji izgledaju ili zvuče drugačije nisu čudni, već različiti.

Kada je jedna od mojih ćerki nedavno pitala: „Mama, zašto je ta žena tako debela?“ (što nije reč koju je naučila kod kuće!), duboko sam udahnula i progutala knedlu. Posle par minuta, rekla sam: „Dušo, ljudi dolaze u različitim oblicima i veličinama. Njena osećanja mogu biti povređena ako je čula da si je nazvala debelom, pa pokušajmo da ne koristimo tu reč, u redu? Nije lepo komentarisati fizički izgled ljudi.“

6. Izvinite se zbog njihovog ponašanja i ukažite im na greške

Pre nekoliko meseci, moje bliznakinje (4) videle su u supermarketu radnika sa invaliditetom kako se štakama kreće prema kasi. „Ha! Mama, vidi! Onaj čovek je tako smešan! “ vrisnula je jedna od njih. Propala sam u zemlju od srama dok su se glave okretale prema nama i svi su očekivali moju reakciju.

Srećom, čovek je rekao, “Zdravo, devojke!” i mahao štakama u njihovom pravcu. Zahvalno sam mu se nasmešila i rekla: „Hvala. Izvinjavam se zbog toga, još uvek učimo šta je prikladno, a šta nije.“ Nasmešio se i rekao: “Nema problema!” 

Od tog dana, kad god ga vide, devojčice viču: „Evo našeg prijatelja!“ i pritrče mu da razgovaraju. Ponekad mi bude toliko toplo oko srca i zahvalna sam mu što je moje male devojčice tako ljubazno pozdravio i stavio im do znanja da, iako ima smetnje u kretanju, nije nimalo drugačiji od nas.

Pouzdani saveti, preporuke za bezbedne, inovativne i trendi brendove visokog kvaliteta. Naši čitaoci su moderni, urbani, modno i ekološki osvešćeni roditelji koji prate trendove, prefinjenog ukusa, daju prednost organskim i prirodnijim brendovima visokog kvaliteta i dobrog dizajna.

Leave a Comment