Kao terapeut za razvoj dece kroz igru, jednom sam se suočila sa pitanjem sedmogodišnjeg deteta: „Zašto mislite da Deda Mraz daje više poklona drugoj deci? Da li mu se više sviđaju? Čak i deca koja nisu fina prema drugoj deci?”

Ovo dete je bilo ljubazno, kulturno i slatko, i osećala sam se bespomoćno kada mi je postavilo to pitanje. Znala sam šta želim da mu kažem, ali morala sam da smislim način da to objasnim kako bi ono razumelo.

Svake nedelje kada bih se sastajala sa njegovom porodicom kako bih sa njegovom malom sestrom na poboljšanju njenog govora, dečak bi mi pomagao. Bio je strpljiv i uvek pun poštovanja.

To pitanje me je kopkalo već duže vreme, pa kada sam pročitala komentar ispod neke slike na Fejsbuku, podsetio me na njega i ono o čemu smo tog dana razgovarali.

Dok mi kao odrasli znamo da Nova godina nije vezana samo za poklone, deca teško razumeju taj koncept. Oni su mladi i uzbuđeni zbog pomisli da Deda Mraz juri od kuće do kuće sa igračkama za svakog od njih.

Dete koje je još uvek nezrelo i nevino jedino zna da Deda Mraz donosi poklone „dobrim dečacima i devojčicama“, kako im govore filmovi koje gledaju, knjige koje čitaju i priče koje čuju. Iako je to zabavna i uzbudljiva magična tradicija, ova jedna prilika me je navela da se zapitam kako da je objasnim na način koji bi sedmogodišnjak mogao da razume.

Detetu tog uzrasta je teško da shvati kako bi dete koje je neljubazno i potpuno zlo prema njemu u školi moglo da se pojavi posle raspusta i priča o novom telefonu i Playstation-u koji je pronašlo ispod drveta sa napomenom „od Deda Mraza“, dok je neki slatki dečak koji je bio poslušan i pokazao dobrotu dobio džemper i čarape „od Deda Mraza“ ispod svoje jelke na novogodišnje jutro.

Sve što zna je da je Deda Mraz napravio izbor da daruje svakoga od njih. Deda Mraz je jednom detetu poklonio telefon i Playstation, a drugom detetu čarape i džemper. Čuo je ovo u školi… i onda se zapitao zašto.

Zna da nije dobio ništa što je poželeo… U dečijim očima jednostavno izgleda kao da to nije zaslužilo. Oseća da nije uradio dovoljno ili da nije bio dovoljno dobar. Kao roditelji, znamo istinu koja se krije iza ovoga i znamo da ne možemo svi imati sve što želimo, ali u pitanju je dete.

Nažalost, detetu je teško da to ne shvati lično

Iako se ne sećam da sam ikada razmišljala o tome šta mi je Deda Mraz doneo ili ko je dobio više/manje kada sam bila mala (ne mogu da se setim mnogo stvari iz tog doba), znam da ako se makar jedno dete tako oseća, nije jedino.

Detetu je teško da se oseća dobro kada nije dobilo igračke ili poklone od Deda Mraza. Ono ne razume zašto. Ovo dete samo zna da Deda Mraz donosi poklone svakom detetu. A ako on nije dobio nikakav poklon, činiće mu  se kao da je to namerno učinjeno.

Kako se nositi sa tim

1. Ne odvajajte poklone od Deda Mraza i roditelja. Svi treba da budu zajedno ispod drveta.

Pokloni su ujutru odmah ispod jelke, sve je umotano u ukrasni papir (koji su obezbedili mama i tata) sa imenima dece na njima.

Nijedno od naše dece nikada nije razmišljalo ko je kupio koji poklon. Oni samo znaju da su neki od nas, a neki od Deda Mraza. U našoj kući jednostavno nikada nije bilo važno ko je šta dao. Pa – makar dok ne napune devet godina i uvide šta se zaista dešava… onda znaju. 😉

Naravno, ako postoji zaista poseban ili lični poklon, ostavite ga u drugoj prostoriji dok deca ne otvore svoje druge poklone.

Odlična alternativa je da imate samo JEDAN POKLON od Deda Mraza, a ostalo da bude od vas – mnogi moji prijatelji to rade i dobro im ide.

2. I dalje kupujte poklone, čak i one od Deda Mraza.

Naša deca misle da svake godine šaljemo novac Deda Mrazu da pokrije troškove poklona. Jedne godine je moj sin tražio poklon koji je bio veoma skup i kada sam rekla: „To je jednostavno preskupo.“ Odgovorio je: „U redu, to je jedino što ću tražiti od Deda Mraza. Neću tražiti ništa drugo.”

Objasnila sam mu da roditelji i dalje daju novac za te poklone, jer ih treba lepo upakovati i ukrasiti. Bilo je to objašnjenje na brzinu, ali su ga se od tada svi sećali.

3. Budite zahvalni i skromni.

Bez obzira na sve, moramo biti skromni i zahvalni. Ne treba se hvalisati dobijenim poklonima. Ne poredimo se ni sa kim (u našoj porodici ili van nje). Samo budimo zahvalni što smo dobili poklone.

Kada sam tek počinjala da radim kao učiteljica, imala sam priliku da predajem u školi u kojoj je mnogo dece živelo u siromaštvu. To je bila prva škola u kojoj sam imala blizak kontakt sa decom, pre nego što sam dobila sopstvenu.

Da nije bilo učitelja koji su organizovali kupovinu poklona za decu iz škole, mnogi od tih učenika ne bi imali poklone za Novu godinu. Mi (nastavnici i osoblje) smo anonimno dostavljali poklone njihovim porodicama. Znala sam da će te donacije biti jedini pokloni koje će mnogi moji učenici otvoriti.

Svojoj deci sam pričala ovu priču mnogo puta, tako da uvek znaju da treba da budemo velikodušni u davanju drugima i da treba da budemo zahvalni za ono što nam je dato.

Budite velikodušni

Svake godine treba da nesebično dajemo drugima, tako da oni mogu pronaći radost koja leži u davanju, a ne samo u uzimanju.