Uobičajena rečenica koju čujemo na skoro svakoj svakom društvenom okupljanju ili u grupi roditelja je da mi roditelji nemamo dovoljno vremena za sebe. Čujemo majke koje razgovaraju o tome kako godinama nisu imale vremena da se ošišaju ili čak da odu na redovne lekarske preglede.

Mnogi smatraju da je to samo roditeljski život — jedna od mnogih žrtava koje činimo kada imamo decu. Iako se slažemo da je samoprekorevanje deo roditeljstva, verujemo da ne moramo u potpunosti da predamo sebe i sve svoje vreme deci.

Istraživanja podržavaju ideju da je uravnoteženiji pristup roditeljstvu najkorisniji za decu i roditelje. Ovaj uravnoteženi pristup, klasično nazvan autoritativno roditeljstvo (ili pozitivno roditeljstvo), predstavlja korist za roditelje i decu. On pomaže deci da postepeno steknu više odgovornosti i nezavisnosti, dok ima prednost u tome što roditeljima nudi da steknu malo više vremena za sebe.

Evo samo nekoliko načina na koje ovaj tip roditeljstva može izgraditi ključne veštine u životima vaše dece i osloboditi vam malo vremena:

1. Negujte veštine samoregulacije

Deca se ne rađaju sa velikim veštinama samoregulacije; one se moraju razvijati i negovati tokom godina. Deca mogu imati veoma velike emocije, ali i određenu zrelost da bi se njima zaista izborila. Ovaj pristup podsticanju samoregulacije može zahtevati više vremena od roditelja unapred, ali dugoročno, pomaže deci do kraja života. Vremenom, vrsta usađenih emocionalnih resursa znači da ćete imati više vremena da se bavite drugim pitanjima koja vas interesuju.

Fokus treba da bude na pokušaju da se saoseća sa dečijim osećanjima, dajući im priliku da razgovaraju o svojim emocijama, a zatim radeći sa detetom na rešavanju problema ili postavljanju ograničenja u njegovom ponašanju (po potrebi).

U svakodnevnom životu, ono što emocionalno treniranje znači za roditelje je da više ne moraju da sude u svakoj svađi između braće i sestara i vremenom će napadi besa postajati sve manje i manje dramatični. Iako u početku oduzima više vremena, ovaj pristup na duže staze pruža deci emocionalne veštine da sama rešavaju konflikte tako da vi možete postepeno da se udaljite.

2. Dozvolite im da se dosađuju

Ovo je jedno od tajnih obeležja pozitivnog roditeljstva. Pošto se pozitivno roditeljstvo fokusira na otkrivanje korena lošeg ponašanja naše dece, na kraju ovog procesa često otkrivamo dosadu. Neki roditelji veruju da je odgovor na dosadu pronalaženje više načina da zabavite decu, ali pozitivno roditeljstvo na ovo gleda iz drugog ugla.

Dopuštajući da se dosađuju, učimo decu kako da se izbore sa tim neprijatnim osećajem kako bi naučila da se nose sa njim. Kada prođete početnu fazu dosađivanja, deca će često biti mnogo snalažljivija nego što očekujete. Pronađu igračku koju nisu koristili mesecima, smisle novu igru ili se na drugi način zabavljaju. Tada se dešava magija.

Kada ih ne ‘spašavamo’ od neprijatnog osećaja dosade, njihov svet se otvara potpuno novom skupu veština za koje nisu ni znala da poseduju.

Kao i kod samoregulacije, potrebno je vreme da se razvije veština suočavanja sa dosadom. Jednom kada dozvolite sebi i svojoj deci da budu otvorena za mogućnosti koje donosi dosada, naći ćete više slobodnog vremena umesto da pokušavate da odvratite svoju decu novim aktivnostima.

3. Ignorišite (neka) loša ponašanja

Znamo da ovo zvuči kontroverzno. Zašto biste ignorisali očigledno loše ponašanje svoje dece? To zahteva malo razboritosti od strane roditelja, ali kada se savladate, može vam uštedeti mnogo vremena i borbe. Ovaj pristup se zaista odnosi na određivanje prioriteta koja su ponašanja dovoljno ozbiljna da zahtevaju vašu intervenciju ili postavljanje granica, a koja su se dogodila isključivo iz dosade.

Na primer, neprestano kuckanje prstima po stolu u vreme večere može biti dosadno (to doživljavamo svake noći), ali za većinu ljudi to nije glavni oblik lošeg ponašanja koji zahteva intervenciju. Teško je ignorisati, ali da li je vredno svađe sa detetom? Verovatno ne. S druge strane, nešto bitnije, poput bacanja igračaka na brata ili sestru, poprima značaj na nivou koji bi verovatno zahtevao vašu intervenciju.

Uz pozitivno roditeljstvo, naš cilj je da pokušamo da održimo pozitivnu interakciju sa našom decom kad god je to moguće. Ako to znači ignorisanje nekoliko frustrirajućih ponašanja, pomaže da se ispuni ovaj veći cilj. Lepa nuspojava za roditelje je da ne morate da intervenišete povodom svake greške koju vaše dete napravi, što vam daje slobodnog vremena. Možete otići u drugu sobu i pročitati knjigu ili odvojiti malo vremena za sebe bez osećaja krivice.

4. Pažljivo postupajte sa vremenom spavanja

Pre roditeljstva, mnogi od nas su verovatno imali u mislima te lepe slike kako uspavljujemo svoju decu. Mazili bismo se sa njima dok bismo čitali priču za laku noć, a onda bi ona mirno utonula u san. U stvarnosti, znamo da je vreme za spavanje često prepuno sukoba.

Pred spavanje, deca iznenada umiru od gladi ili žeđi i izgubila su sposobnost da peru zube. Dok naša deca kasne i odugovlače, vidimo da nam slobodno vreme izmiče iz ruku. Obično je naša prva reakcija oštro sprovođenje pravila. Znamo da nam je potrebno to slobodno vreme noću, pa pokušavamo da uguramo decu u krevet što je pre moguće.

Ova strategija često ima negativne posledice i deca ponovo izlaze iz svojih soba sa više zahteva. Pravi osnovni problem je veza. Deci su potrebni puni emocionalni „rezervoari“, posebno tokom spavanja. Istraživanja nam govore da je ovo posebno važno kod veoma male dece (starosti od 2 godine i manje). Jedno istraživanje je pokazalo da je to koliko su roditelji emocionalno reagovali na svoju decu pred spavanje bio bolji pokazatelj kvaliteta sna od stvarne rutine odlaska na spavanje. Deca treba da se osećaju blisko i bezbedno u svom odnosu sa vama pre nego što se dan završi.

Međutim, ova veza ne mora uvek da bude isforsirana u poslednjih pola sata dana. Često pronalaženje načina da se tokom dana izgradi veza sa našom decom može pomoći da se olakšaju te borbe pred spavanje. Provođenje vremena sa njima radeći aktivnosti u kojima uživaju ili čitajući knjige pre spavanja može pomoći u izgradnji emocionalne veze.

Na kraju krajeva, vreme koje provedete povezujući se sa svojim detetom će vam uštedeti vreme na kraju noći. Kada se deca osećaju bezbedno i povezano, veća je verovatnoća da će lako otići na spavanje, što znači malo više slobodnog vremena za vas.

5. Podelite odgovornosti (da, kućne poslove)

Kada čujete reč kućni poslovi, verovatno ne razmišljate o mogućnostima uštede vremena. Međutim, uključivanjem dece u kućne obaveze, postepeno dobijate delove svog vremena nazad. Svi znamo da deca imaju koristi od kućnih poslova; istraživanje o tome je sve reklo. Jedan od najboljih prediktora uspešnih ishoda sa 25 godina je to što je dete obavljalo kućne poslove kada je dete imalo 3 ili 4 godine.

Ipak, postoje stvarni izazovi u podsticanju dece da pomažu u kućnim poslovima. Deca često nisu motivisana da ih završe, imaju tendenciju da budu spora i možda neće završiti na način na koji želite. Neki od ovih izazova se mogu prevazići pozitivnim roditeljstvom.

Deca koja su odgajana sa vama kao svojim „trenerom emocija“ počeće da imaju više empatije prema vama i poslu koji je povezan sa vođenjem domaćinstva. Ovo se možda neće desiti preko noći, ali do ranog osnovnoškolskog uzrasta deca mogu imati jake veštine empatije ako su usput obučena da razumeju emocije drugih.

Slično tome, mališani su često veoma motivisani da budu od pomoći i kopiraju postupke odraslih. Mnogi mališani ne bi voleli ništa više nego da se dočepaju pravog sunđera, metle ili krpe za prašinu. Počinjanjem kućnih poslova u mladosti, možete iskoristiti ovo doba kada poslovi izgledaju kao još jedna igra. Nekoliko roditelja je reklo da njihova deca zaista uživaju u čišćenju toaleta. Čak se i deca osnovnoškolskog uzrasta često osećaju osnaženo ako im se da zadatak koji je inače rezervisan za odrasle.

Podela poslova je konačna dobit i za roditelje i decu. Deca uče vredne doživotne veštine, a roditelji dobijaju malo vremena da se vrate u svoje već zauzete živote.

Roditeljstvo će uvek zahtevati mnogo našeg vremena, emocija i strpljenja. Uključujući aspekte pozitivnog roditeljstva, međutim, možemo podstaći veštine koje su deci potrebne da postepeno preuzmu odgovornost na sebe.